Stokholm, Švedska

Naleteli smo na povoljne povratne karte iz Niša za Stokholm i rešili da zbrišemo na produženi vikend. Trebao nam je jedan manjii predprolećni beg od kišnog vikenda u Srbiji. Rešili smo da otvorimo sezonu.  Karte su od 20e povratna, ako se kupe na vreme. Za Sofiju smo uzeli infant kartu, sedenje u krilu. Ispostavilo se da bi nam bilo jeftinije da smo joj uzeli regularnu kartu. Ovako nas je karta za nju koštala oko 40e, što je potpuno besmisleno. U svakom slučaju osamdesetak evra za tri povratne do Stokholma je sasvim ok.

Zanimalo nas je kako izgleda niški aerodrom i kako stvari dole funkcionišu. Pre samog odlaska na aerodrom smo svratili do Kazandžijskog sokačeta, da ne letimo praznog stomaka. Niš nas je vrlo prijatno iznenadio. Dugo nismo bili tamo. Dan je bio jedan od onih prvih toplih, prolećnih. Gomila mladog sveta se šetalo po gradu, atmosfera je bila veoma pozitivna. Aerodrom nije loš, ali definitivno će morati da se dotera i proširi. Ono što je važno je da sve funkicioniše sasvim solidno.

Sleteli smo na Skvasta aerodrom oko 23h, pa smo zbog toga uzeli prenoćište u hotelu baš uz aerodrom. Sofija je uveliko spavala kad smo stigli. Hotel je bio sasvim odličan. Noćenje je bilo oko 50e i uključivalo je doručak, koji je bio zaista sjajan. U lobiju postoji deo za decu, pa je i Sofiji bilo zabavno. Igrala se sa kockicama, đihala konjića, gnjavila neku malenicu i sve po redu. Posle doručka je bilo vreme da se prevezemo do centra Stokholma. Bilo nam je smešno što povratna avio karta Niš- Stokholm Skvasta košta 20e, a bus povratna do centra grada 27e. Ostavili smo rančeve u hostelu i krenuli u obilazak.

Lep je dan, sunčan, ali je za naše standarde prilično hladno. Posle pola sata šetnje shvatamo koliko je ovde sunce na ceni. Ljudi iznose stočiće i stolove ispred kafetetija i gušterišu se kao da je napolju 30 stepeni. Kod nas se pri tim temperaturama ne izlazi napolje bez preke potrebe.

Obišli smo vidikovac Skinnarviksberget, sa koga se pruža divan pogled na grad. Šetamo se po gradu i odlazimo u odličan bar po imenu Oliver Twist. Izbor piva je veoma veliki. Biramo dva lokalna piva po izboru barmena i vrlo smo zadovoljni izborom. Ostatak dana provodimo u šetnji. Najviše vremena provodimo po uskim ulicama starog grada.

Sutradan šetamo do Vasa muzeja. Ruta je skroz lepa, ide se uz vodu. Divan je put do tamo. Ulazimo u muzej i odmah se ukazuje ON. Vasa je vojni kreljevski brod iz 17 veka. Plovio je svega 1300 metara i potonuo, a zatim je 333 godine ležao pod vodom. Ogroman je i zaista prelep. Služio je kao inspiracija za brod The Flying Dutcman iz filma Pirati sa Kariba. Obilazimo izložbe oko broda koje prikazuju kako je izgledao život na brodu u to vreme. Dolazimo do najviše tačke u muzeju sa koje se pruža neverovatan pogled na čitav brod. Ivan je preoduševljen. Seda na neku klupu i prepušta se maštanju. Sofija za to vreme pronalazi neki stariji par iz Pariza i u roku od 3 minuta stiče nove prijatelje. Brod je ne zanima previše, ali je pronašla neku instalaciju sa mehuricima i potpuno je fascinirana.

Po završetku obilazka čekamo brod kojim treba da se prevezemo do centra. Prošli smo pored Nordijskog muzeja, muzeja vikinga, Abba muzeja i svuda bi smo svratili, ali nemamo dovoljno vremena. Stokholm inače vrvi od muzeja, ima ih oko 75. Zahladnelo je i kreće da pada sneg. To nas ne brine previše jer nam je sledeća stanica vikingški bar Aifur. Unutra nalazimo atmosferu iz nekog drugog vremena. Svi zaposleni nose tradicionalne vikingške odore, sa noževima zabodenim za pojas. Pivo se služi u glinenim ćasama. Viljuške i kašike su presmešni, viljuška je neka vrsta dvozubca, a kašika je okrugla i nekako preduboka. Pored nas sedi lokalna ekipa. Ima ih 15-ak, ljudi su naših godina i malo stariji. Zene obučene dosta čudno piju pivo i heklaju, dok muškarci čavrljaju dosta glasno. U nekom ćosku tip svira gajde. Sve izgleda potpuno šašavo. Upoznajemo neku našu devojku koja radi kao stjuardesa. Svuda nas ima. Posle super večeri smo se kvalitetno smrzli do sobe.

Zadnji dan planiramo da usporimo skroz i da obiđemo delove koji su nam se najviše svideli, uglavom Gamla Stan i okolinu. Napolju je sunčano, ali duva vetar i hladno je. Sofija u nekom trenutku rešava da neće da nosi kapu. Posle pola sata pokušaja da se izborimo sa njom, koji su se završili Sofijinom histerijom, rešavamo da je ipak vreme za kafu i kolačić na toplom. Prelazimo mostove, gledamo u ogromna prostranstva zaleđene vode i  ljude koji su dovoljno hrabri da se po njoj klizaju. Simpatican je grad. Ljudi su lepi, visoki i plavi. Utiska smo da su kod njih mladi roditelji uglavnom u kasnim tridesetim. Dosta kolica viđamo na ulicama, ali ih guraju uglavnom malo stariji likovi nego kod nas.

Kada smo krenuli ka autobuskoj stanici naišli smo na prodavnicu koja jas je oduševila. Prodaju najrazličitije globuse, mape sveta i sve moguće turističke vodiče koje možemo da zamislimo i još razne neke sitnice vezane za putovanja. Ogromna je i skroz prelepa. Kupujemo šta nam treba i idemo dalje.

U povraku kući je Sofiji nicao zub. Let od 3 sata je prošao malo lošije nego inače. Nije htela da sedi vezana, čak je u nekom momentu rešila da puzi, što mesecima nije radila. Više nisam znala kako da se izborim s njom u low cost avionu sa premalo prostora u kome osoblje non stop prolazi kroz sredinu pokušavajući da proda sve sto se u 3 sata može ponuditi. Snimila sam oca koji leti sam sa dvoje dece, čiji je sin otprilike kao Sofija. Njih dvoje su se zbližili i njega smo prebacili kod nas. Tako smo se nekako izborili sa njom i ujedno i olakšali dečakovom ocu put. Dve muve jednim udarcem. Ovim zaveršavamo još jednu uspešnu avanturicu.