Brioni sa decom
Na sam pomen Briona, svima je u glavi mističnost, zatvorenost i ekskluzivnost ovog mesta još iz Titovog doba. Svi znamo da je tu bila Titova letnja rezidencija, da su tu dolazili državnici, političari, umetnici, javne ličnosti. Neki od najznačajnih posetioca Briona koje je Josif Broz Tito ugostio su: car Etiopije Haile Selassie, predsednik Kube Fidel Castro, predsednik Vijetnama Ho Ši Min, egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser, indijski političar Jawaharlal Nehru, indijska premijerka Indira Gandhi, revolucionar Che Guevara, glumica Sophia Loren, Elizabeth Taylor i Richard Burton i drugi.
Organizacija izleta
Sam obilazak Briona kreće iz Fažane, malog mesta u blizini Pule. Odatle polazi trajekt, koji je (osim privatnih brodova) jedini način da se dođe na ostrvo. Ulaznice treba kupiti ili rezervisati unapred, preko sajta NP Brijuni, jer je ograničen broj poseta. Mogu se kupiti i u Fažani u kancelariji nacionalnog parka u centru. Cena je oko 30e i pokriva trajekt i voz kojim se može obići ostrvo Veliki Brioni. Deca starija od 4 godine plaćaju 15e. Na ostrvu nema prodavnica, pa ako idete sa decom treba poneti neku klopu i vodu. Za obilazak se mogu iznajmiti i bicikle i golf kart i to se dodatno naplaćuje. Na ostrvu boravak nije ograničen ničim osim redom vožnje trajekta.
Mi smo se opredelili da iznajmimo bicikle i sami lagano uživamo u danu pred nama. Prvi put smo pokušali sa prikolicom za biciklu i oduševljeni smo. Sofija se odmah tamo uglavila, a kad je Vukša skontao da može zajedno sa njom, nije hteo da izađe odatle. Vožnja po ostrvu je najlakše reći idilična. Vozi se najčešće uz more, stazom sa mnogo hlada, a pirkao je neki vetrić taman koliko je dovoljno da osveži. Realno se ostvo može laganom vožnjom obići za tri sata, ali smo mi želeli da imamo čitav dan pred sobom i zato smo uzeli dnevnu rentu.
Šta videti?
Na ostrvu se mogu obići: safari, stene na kojima su pronađeni otisci dinosaurusa, a odmah pored stopa je napravljen dinosaurus koji gleda u more (Sofija je odlepila), antički lokaliteti, kao i muzej Josipa Broza Tita. Gde god vam se učini zgodno, možete uskočiti u more, a da pritom imate “plažu” samo za sebe. Voda je kristalno čista. Osećali smo se kao da smo van vremena i svih zbivanja tamo.
Krenuli smo ka safari parku i usput svratili do Titovog kadilaka i papagaja Kokija. Kokija ne videsmo, ali kadilak je kao lutka. Na sajtu NP Brijuni piše da može da se iznajmi za vožnju po ostrvu. Cenu ne znam, ali sigurno nije niska. Vozimo dalje kroz egzotičnu vegetaciju. Sa desne strane je more, a sa leve često golf tereni. Mnogo smo bili srećni što smo tu.
Safari park se prostire na 9 hektara. Spoj je autohtonih istarskih i egzotičnih životinjskih vrsta. Na ulazu su nas sačekali nojevi sa desne i lama sa leve strane. U daljini vidimo zebre i polako krećemo ka njima, jer ne želimo da se uplaše i pobegnu od ograde. Onda shvatamo da su one naviknute na turiste i da čak vole da se maze. Sofijino uzbuđenju što mazi zebru je nešto po čemu ću pamtiti ovaj dan. Usput viđamo magarce, istarsko govedo (Boškarin), istarske ovce (Istarska Pramenka) i koze. Na samom kraju je slonica Lanka, koja je poklon indijske premijerke Indire Gandhi maršalu Titu 1972. godine. Preko puta slonice je deo sa kornjačama, a odmah pored jedan safari kafe koji izgleda kao neko mesto iz Kenije. Konobar je starog kova, preljubazan, ali ose su neizdržive, pa nije baš idealno neko duže sedenje i zadržavanje.
Odmah pored safarija su stene sa otiscima stopala dinosaurusa. Pored stena je napravljena skulptura hshshshhshs i imrovizovano gnezdo sa jajima dinosaurusa. Imam insajdersku informaciju da su skulpturu pravili neki momci iz Borče. Sve je to uz more i savršeno je mesto za kupanjac. Na ovom mestu smo se prvi put okupali na Brionima. Sofija je u nekom trenutku zaključila da je uštinuo rak i nije htela više da se kupa tu. Deca i ideje…
Nastavljamo dalje ka ruševinama crkve svete Marije. Crkva je u šumi, a tih petnestak minuta smo sasvim sami proveli na lokalitetu. Bilo je u prvi mah malo sablasno, ali nakon par minuta smo se prepustili užitku. Par guštera, mi i zrikavci na vizantijskom svetilištu iz 6. veka. Tokom 13-og veka je ova bazilika pripadala templarima, a u upotrebi je bila sve do 18. veka.
Malo dalje, na samoj obali je kastrum iz doba rimskog carstva. Osnove ovog utvrđenog grada se prosturu na površini većoj od 1ha. Stanovništvo je bilo brojno i bavili su se preradom maslina i grožđa. Poslednji tragovi života u kastrumu su iz mletačkog doba. Malko smo se pentrali po zidinama, a malko se i bacili u vodu na plažici uz drevni grad. Fino osveženi nastavljamo vožnju kroz šumu. Okruženi starim stablima prolazimo pored ograđenih vila, koje nisu otvorene za širu javnost.
Put nas vodi do uvale Verige. U pitanju je plaža iznad koje su ostatci autentične raskošne rimske vile. Tu se priroda i drevne ruševine stapaju u sjajnu celinu. Ovo je možda najpopularnije mesro za kupanjac, ima ljudi, ali je daleko od gužve.
Za kraj dana smo svratili na terasu hotela Neptun na kolače i piće. Konobari su profesinalni, uglađeni, a ipak vrlo dostupni i otvoreni. Kad se uđe unutra, kao da se teleportujete u osamdesete. Komunistički duh ovde i dalje živi.
U povratku ka Rovinju smo slušali na radiju da je dan ranije koncertom na obali Malog Brijuna pozorište Ulysses (osnivač Rade Šerbedžija) proslavilo dvadesetu godišnjicu. Program se pratio na brodovima, a nastupali su Rade Šerbedžija, Darko Rundek, Vlatko Stefanovski, Gabi Novak i drugi. Zvučalo je zaista bajkovito, ideja kojom bismo stavili šlag na tortu na ovakav dan.
