Antalija- porodični odmor u doba pandemije
Kada razmatramo gde ćemo na more Turska nekako ne bude pri vrhu naših željenih destimacija. Znamo da su Turci izmislili all inclusive koncept i da su u tome možda i najbolji na svetu, ali mi nismo generalno tip turista koji će doći negde i zabosti se u hotel. Zadnji put smo njihovo more videli 2005. godine, na početku naše veze. Kušadasi, sjajni izlasci, luda ekipa, nikakve plaže i krš hoteli su obeležili taj odmor. U septembru nismo imali baš mnogo opcija i rešismo da iskoristimo opciju nekih akcijskih avio karata i da vidimo malo tu čuvenu Antaliju. Na kraju teksta ću pisati tome kako su Turci svojim odgovornim ponašanjem i merama uspeli da makar delimično sačuvaju sezonu.
Titanic Beach Lara
Očekivanja od mora su nam bila relativno niska, pa smo se potrudili da izaberemo što bolji hotel u kome nećemo misliti ni o čemu. Odluka je pala na Titanic Beach Lara, luksuzni ultra all inclusive kompleks na samoj plaži. Hotel izgleda kao kruzer i spolja i iznutra i toliko je bio dobar da nam se iz njega nije izlazilo uopšte. Dobili smo neko ludilo od apartmana, ogroman, prelep sa terasom iz snova. Ovde je all inclusive usluga zaista dignuta na najviši mogući nivo. Hrana je bila neverovatna. Od lokalnih specijaliteta do sušija, bilo je svega. Izbor je bio ogroman, a sve zaista ukusno i kvalitetno. Postoji glavni restoran u brod zgradi i još jedan uz plažu, za slučaj da vas mrzi da se presvučete za ručak. Kokteli su prica za sebe. Ima svega, ali nama će na ovo more biti asocijacija Baileys sa mlekom.
Što se tiče dečjih aktivnosti postoji kids club u kome se organizuju različite aktivnosti i takmičenja. Tamo se deca mogu ostaviti na čuvanje. Osim toga u kompleksu je i piratski akva park sa toboganima raznih veličina, prskalicama i raznim vodenim figurama. Uveče u 21h je dečji disko i to je bio spektakl svake večeri.
Bilo je i aktivnosti i za odrasle. Pre podne smo imali aquabic. Posle dečjeg diska bilo je predstava, žurki, pa čak i tombola. Subotom imaju predstavu Fire of Anatolia, koja je vrhunski spektakl.
Plaža hotela Titanic Beach Lara je podeljena na ti celine. Jedan deo je u baldahinima na plaži, drugi u baldahinima na ponti na vodi i treći sa natkrivenim ležaljkama. Baldahini se doplaćuju 100e po danu, ali u njima vas čitavog dana opslužuje konobar i donesu vam i ručak. U plaznom baru tokom dana služe voće i pića za sve. Poseban je dozivljaj na drvenoj ponti iznad vode, gde su meke lezaljke i najlepši pogled na more. More je bilo bolje nego što smo se nadali. Pesak je sitan, ali tamne boje. Imali smo par dana malo talasa, ali su bili dovoljno blagi da Sofija može da pliva i skače po njima.
Simpatično nam je bilo što na trećem programu na TV-u u sobama po ceo dan ide film Titanik, iznova i iznova.
Šta smo obišli u Antaliji
Kad je u pitanju Antalija nismo mnogo vremena proveli u obilascima. Naše odmaralište je bilo zaista prelepo i bilo nam je žao da ga napuštamo. Pre nego što smo došli u Tursku sam obećala Sofiji da ćemo ići u Antalijski akvarijum. Taj akvarijum ima najveći tunel akvarijum na svetu. Sofija nije mogla da dočeka da vidi ajkule i raže. U teoriji je bilo svega, od sitnih riba do potopljenih aviona, brodova, automobila, moćnih pirana, muruna, jegulja, raznih ajkula, raža. Mestu je lepo i zanimljivo osmišljeno i jako dobro iz reklamirano, ali sam očekivala malo više.
Posle akvarijuma smo otišli u centar grada. Tamo smo obišli Hadrijanovu kapiju, zatim staro gradsko jezgro Kaleiči i Luku iz rimskog doba. Vidi se da ulice u starom gradu noću vrve od života. Puno je preslatkih kafića i restorana. Popili smo sokić od sveže ceđenog voća, uživali u jednom parku i krenuli nazad ka našem odmaralištu.
Uz put smo svratili do vodopada Duden. Ideja je bila da samo bacimo pogled, međutim neki dečko je nosio velikog plavog papagaja i Sofija je naravno odlepila i htela je da ga pomazi. Dečko koji je usput i fotograf nas nije ostavio na miru dok se nismo slikali. Klasična turistička navlakuša. Kad je trebalo da uhvati papagaja Sofija je odustala, tako da smo dobili tragikomičnu foto sesiju sa dečkom koji ne ne zna da rukujem kamerom. Tako nas je ovo stajanje koštalo više od par minuta, koliko smo planirali.
Par dana pred odlazak iz Antalije uputili amo se u Prege, lokalitet udaljen 18km od našeg hotela. U obilazak antičkog grada Perge smo otišli bez dece. To se ispostavilo kao odlična odluka, jer je kompleks mnogo veći nego što smo zamišljali. Pristala da ispunim Ivanu želju da prvi put vidi antički hipodrom. Stigli smo tamo oko pola 9 ujutru, obilazili smo nalazište oko 2 sata i tek pred kraj su počeli da nailaze ljudi. Popločane ulice kojima su kroz sredinu tekle fontane, preko ostataka hrama, kolona stubova, hipodrom, amfiteatar, kapija grada, sve se niže jedno za drugim. Toliko je lepo da smo se skroz prepustili mašti i zamišljali kako je to moglo da izgleda u svom punom sjaju. Ovo je jedno od onih mesta koja su uživo mnogo bolja nego na slikama i stvarno je nešto što bi smo preporučili svakom ko dođe u Antaliju.
Korona mere
Sam dolazak do Turske mi je iskreno bio stresan. Ovo nam je bio prvi let od kad je korona stupila na scenu. Putujemo sa dvoje male dece i Sofija je dovoljno razumna da nosi masku, ali je Vukša beba i to nije ni opcija. Aerodromi u Beogradu i Istanbulu su bili praznjikavi. Većina prodavnica i kafića nije ni radila. U Istanbulu je pola aerodroma zatvoreno, što izgleda sablasno.
Temperature su bile više nego inače. Ja sam vrlo zimljiva osoba i uvek nosim slojevitu garderobu kad putujem, ali ovog puta nam je bilo mnogo toplije nego inače (moguće je da je u pitanju subjektivni osećaj zbog maski takav). Na letovima nisu služili hranu i piće, pa preporučujem da makar vodu ponesete, tj. kupite u nekoj od prodavnica nakon kontrola.
Oduševilo me je to što zaista svi nose maske. Službenici aerodroma i stjuardese na letovima opominju ako uoče nepravilnosti. Na svakom koraku su dezificijensi. Čak dezinfikuju one plastične kutije u koje se stavljaju rančevi i torbe za skeniranje.
U Turskoj su maske obavezne i na otvorenom. To je malo nelagodno kada recimo po vrućini obilazite grad, ali nekako mi je imalo smisla. Čak i kad uđete u taksi taksista vam da masku, ako je nemate na licu.
U odmaralištu Titanic Beach Lara su maske obavezne na recepciji i u restoranu dok birate hranu. Kad se stigne u hotel koferi ostaju ispred. Vratari ih dezinfikuju i dovezu do soba. Na ulazu dezinfikujete ruke, dobijete masku, izmerite temperaturu i tek onda možete da nastavite unutra. Toplomeri izgledaju kao ogledala i detektuju ako ne nosite masku. Maske dele svuda gde vam je potrebno. Svaka soba ima oznaku da je dezinfikovana pri prvom ulasku. Videli smo da čiste i dezinfikuju tepihe u hodnicima nekim velikim spravama. Sve se dezinfikuje više puta dnevno i jako se vodi računa o svemu što što može da dolazi u kontakt sa nama. Na plažama se svakih pola sata odnosi smeće, ležaljke su dosta uda ljene, dezinfikuju se nakon upotrebe i sve je stvarno bilo neverovatno dobro organizovano. Svi meniji su u obliku QR kodova i samo se skeniraju i čitaju iz telefona.
Ovako ozbiljnim merama i doslednim pridržavanjem istih Turci su uspeli ono što niko drugi na svetu nije. Pozicionirali su se kao jedna najbezbednijih država za odmor. Zaista ako uporedim odmor u Hrvatskoj, gde su se svi pravili da korona ne postoji i ovaj u Turskoj, gde se zna šta su mere i svi ih se pridržavaju, lično sam se u Turskoj mnogo sigurnije osećala.
Naši bitni momenti na ovom putu
Vukšin prvi prođendan smo proslavili u Antaliji u našem hotelu. Tog dana smo ga mnogo ljubili, čak i više nego inače. Dobio je torticu sa svećicom i pevali smo mu pesmicu za večerom. Ovo letovanje ćemo pamptiti između ostalog po Vukšinim prvim koracima. Brinuli smo jer je posle ovog putovanja on kretao u vrtić. Srećom sve je ispalo odlično. Sofija je prve korake napravila u Čengduu u Kini, a Vukša u Antaliji u Turskoj. Nikao mu je jedan zubić ovde.
Sofija je našla drugaricu iz Moskve, Vasilisu, i bile su zajedno najslađe pojave na dečjem bazenu i na disko žurkama. Vasilisa je starija od Sofije i trudila se da joj pokaže plesne pokrete. Na kraju je Sofija dobila je čak dve diplome i tako neke male važne stvari su nam se izdešavale.
