Lukovska banja
Hteli smo da zbrišemo na jedan opuštajući vikend u prirodu bez gužve. Vazduh je tih dana bio užasno zagadjen i skapirali smo da je pravo vreme za vazdušnu banju. Topla i lekovita voda u sred januara, netaknuta priroda istočnih obronaka Kopaonika i činjenica da je sa svojih 681 m nadmorske visine najviša banja u Srbiji su bili dovoljan razlog da organizujemo put u Lukovsku banju.
Kako do Lukovske banje?
Do Lukovske banje se dolazi tako što se sa auto puta kod Niša isključi ka Prokiplju, pa dalje ka Kuršumliji i pre ulaska u Kuršumliju pratite table za Lukovsku banju i skrenite desno. Put je odlično obeležen, dobar je, jedino je jedna kratka deonica oko Kuršumlije malo truckava. Ostatak je nov, asfaltni put, malo krivudav, ali u odličnom stanju. Priroda kroz koju se vozi posle Kuršumlije je predivna.
Hotel Jelak
Smestili smo se u hotel Jelak. Prvi utisak nam je preljubaznost osoblja. Dočekani smo sa širokim osmehom i sa mnogo strpljenja i pomoći. Odmah su nam u trokrevetnu sobu dodali krevetac za Vukšu. Skoro smo čitali tekst na portalu Priče sa dušom o tome kako u Lukovskoj banji praktično nema nezaposlenih i da skoro svi meštani rade u jednom od dva hotela. Pošto smo stigli oko 18h recepcionerka je predložila da prvo večeramo, pa da se opustimo na nekom od bazena. Bazeni zvanično rade do 22h, ali nam je došapnula da možemo da se kupamo i čitavu noć, ali na svoju odgovornost.
Klopa
Pansionska hrana je sjajna priča za sebe. Funkcioniše tako što birate tokom dana ono što želite da jedete sutra, tako što štiklirate svoj izbor na papiriću na stolu. Doručak se bira na licu mesta. Super mi je bilo što nema švedskog stola, već fino sednemo i svi zajedno odjednom budemo vrlo ljubazno usluženi. Bira se između 6 vrsta jela od kojih su četiri regularna, jedan posni i jedan dijetalni obrok. Pre klope ide supa ili čorba i salatica, a ono što se bira je glavno jelo. Jako dobro su kuvama jela što Ivan voli, a ima i gomile mesa, što ja volim. Ako vam se kojim slučajem nađe na meniju svadbarski kupus, ne oklevajte. Ja nisam neki ljubitelj, ali je ovaj najbolji koji sam probala (od Ivana, naravno).
Spa centar
Nakon večere smo otišli na kupanjac i bili bukvalno sami na bazenu. Inače ja sam poslednji put odsela u nekoj banji kad sam bila u osnovnoj školi i išla sa babom i dedom. Ne sećam se u koje su nas sve banje vodili, ali ja to pamtim kao medicinsa lečilišta, a ne kao wellness doživljaj. Stvari su se izgleda značajno promenile. Do ovog vikenda sam o banjama generalno razmišljala kao o lečilištama za matorce, a ono što sam otkrila je da mogu biti i odličan porodični spa odmor. Spa centar izgleda potpuno reprezentativno, lepo uređeno i čisto. Ovde je pored zatvorenog bazena wellness centar sa toplim ležajevima, saunom i parnim kupatilom. Posle kupanjca smo popadali u krevet.
Obilazak Lukovske banje
Narednog dana smo posle doručka izašli u šetnju da bolje upoznamo banju. Sišli smo do hotela Kopaonik i krenuli uz Lukovsku reku. Prošli smo pored kupatila Šljivak, koje nije radilo. Zatim smo stigli do najzanimljivijeg dela, inhalatorijuma. To je jedna fontana koja izgleda kao mini replika Đavolje varoši, a nalazi se odmah pored reke. Oko nje su klupice gde se odmara i inalira. Miris nije najprijatniji, ali je blag i veoma blagotvoran (čak se ni Sofija nije žalila, šro znači da je skroz ok). Mesto nam je bilo veoma interesantno, jer nikad nešto slično nismo videli.
Posle inhalacije smo prošli pored kupatila kralja Milutina i došli do “Virova”. To su mali bazeni sa vrućom lekovitom vodom u koje se potapaju šake, laktovi, stopala i kolena na petnestak minuta.
Sledeća zanimljivost na koju smo naišli je stara vodenica, oko koje je priroda potpuno neverovatna. Poslednja tačka ove naše zajedničke šetnje je bila vodopad pored puta. Veoma lepo izgleda i tokom zime, a mogu misliti kako je kad nabuja voda i sve ozeleni u proleće.
Klinci i ja smo se vratili u hotel na ručak jer nam je bilo hladno, a tata se popeo na vidikovac kod crkve svetog Đorđa iznad banje. Ključevi crkve se mogu uzeti u hotelima. Do gore postoji pešačka staza kojom treba oko pola sata do gore, a pogled je fenomenalan.
Popodne smo bili na kupanjcu, a veče smo proveli najvećim delom u igraonici. Sofija je imala dosta društva. Ne smem da propustim da opišem dva posebna gušta u hotelu. U pitanju su Prolom pivo (svetlo i tamno) i kolač po imenu čokoladna čaša. Topla preporuka za oba.
Hotel Kopaonik
U nedelju smo rešili da odemo u hotel Kopaonik. Zanimljivo je da gosti oba hotela mogu da uzmu svoj banjski list i da sa njime posete sve bazene u banji (ima ih ukupno pet). Hotel Kopaonik je malko stariji od hotela Jelak, ali ima neki svoj šmek. Bazeni su veći u hotelu Kopaonik, ali lepše izgledaju oni u Jelku. U hotelu Kopaonik se doplaćuje korišćenje spa centa, koji je jako fino uređen. Sadrži slanu sobu, tople klupe, veliki đakuzi, saunu i parno kupatilo. Najbolji deo je što smo tamo bili sami. Fizioterapeut nas je posavetovao o pravilnoj upotrebi, ali je čovek ubrzo shvatio da sa dvoje klinaca nećemo baš ispoštovati protokol. Sa ljubaznim osmehom i rečima podrške prilagodio je sve našim potrebama, pa smo zaista uživali. Na kraju nismo odolili da ne okupamo i Vukšu u ovoj termomineralnoj vodi i bilo je zaista predivno. On se skroz raspilavio. Jedino što nam se nije dopalo je što se pored hotela Kopaonik gradi još jedan hotel, pa se iz bazena i spa centra vidi građevina (ali imamo dojavu da će to biti sjajan hotel sa 4*, pa verujemo da će to uskoro biti sve super).
Sve u svemu, nama je ovaj vikend prošao izndad svih očekivanja. Odmorili smo se, kupali, šetali, svega nam je nekako bilo potaman. Svakako da planiramo da dođemo ponovo u Lukovsku banju tokom letnjih meseci, jer verujem da je još bolji doživljaj.
